Ugradnja zubnih implanata traje od pola sata do nekoliko sati u zavisnosti od broja šrafova koji se ugrađuju. Pre ugradnje neophodno je uraditi rendgen snimak kako bi se utvrdila količina kosti i položaj sinusa ukoliko je ugradnja u gornjoj vilici u pitanju. Nakon ugradnje zubnog implanta na prednjim zubima, stavlja se privremena krunica, a potom se izrađuje trajna. Važno je napomenuti da pacijent sam bira izgled svojih zuba, nijansu, veličinu, oblik pa se stomatolog rukovodi time u procesu izrade zubne krunice.
U zavisnosti od broja zuba koje je potrebno zameniti, čitav proces ugradnje varira od nekoliko dana do nekoliko meseci (ukoliko je reč o ugradnji implanata u celoj vilici). U svakom slučaju, odmah nakon ugradnje šrafa pacijent dobija privremenu krunicu, pa može odmah da se vrati svakodnevnim akrivnostima. Ugradnja zubnog implanta neće previše ometati svakodnevni život i planove pacijenta.
Na zubni implant se mogu ugraditi bezmetalne ili metalo-keramičke krunice, gde je jedina razlika u estetici i materijalu od koga su napravljene. Uzmite u obzir da se na obodu metalo-keramičke krunice obično nalazi metalna linija, koja sa vremenom, prilikom povlačenja desni postaje vidljiva. Desni u dodiru sa metalom posle određenog vremena kreću da tamne, pa se ova vrsta krunice ne preporučuje za prednje zube.
Zubni implanti se najčešće ugrađuju u tri faze:
Istraživanja su pokazala da se potrebna kapica za zarastanje može postaviti u isto vreme kad i sam zubni implant. Ovaj način ima neka svoja ograničenja ali se ovim izbegava potreba za drugom operacijom prilikom koje se razotkriva zubni implant. Bez obzira koji način da izaberete implantu je i dalje potrebno određeno vreme za oseointegraciju.
Kod ugradnje zubnog implanta najčešće se koristi lokalna anestezija i zato je ovaj proces apsolutno bezbolan.
Zahvaljujući velikim naučnim naporima i istraživanjaima koji se ulažu u unapređenje implantologije i pratećih tehnika, procenat uspešnosti ugradnje zubnih implanata kreće se od 95-98%. Razvoj implantologije, tehnologije i samih hirurško–protetskih smernica, utiču da se procenat uspešnosti ugradnje i trajnosti zubnih implanata povećava iz dana u dan.
Na uspešnost ugradnje zubnih implanata i dugoročnost ovakvih nadoknada utiče mnogo faktora. Ukoliko zubni implant nije uspešno oseointegrisan (srastao za kost pacijenta), možda će biti neophodno da se ukloni. U brojnim situacijama, može da se ugradi drugi implant u kost pacijenta, ali takva situacija može zahtevati period mirovanja i koštanog zarastanja ili neke od procedura nadoknade izgubljenog koštanog tkiva.